Majstor sa bandere

Moja žena podržava očuvanje prirode. Obožava ideju o restauraciji, obnovi već isluženih stvari, "vraćanju u mladost" raznih delova stolarije. Zajedno smo pre petnaestak godina našu drvenu stolariju ogulili do "gole kože", premazali firnajzom, ofarbali prirodnim bojama i bili mirni 15 godina.Ali, onda je došlo vreme za ponovno farbanje stolarije ali ovog puta - što zbog obaveza - što zbog godina - rešili smo da angažujemo majstora. Ali ne bilo kakvog, već majstora restauratera. Što god to značilo.

Bandere i stubovi - najpoplarniji oglasni prostor za lokalni biznis

Dakle, supruga je bila izričita i jasna: Zašto da kupujemo nove prozore kada ovi nemaju ni punih 45 godina i da dobar majstor restaurater može da ih vrati u život da budu isti kakvi su bili pa i još bolji jer drvo vremenom dobija na plemenitosti...  ili čemu već... pa zar dokaz za to nije i naš rad od pre 15 godina - boja na prozorima je za sve ove godine samo požutela i ponegde popucala. Git za drvo je tu i tamo ispao, pa kada se to sve sredi ima da budu ponovo novi. Dobro. Dogovor je pao i započeo sam potragu za majstorom restauraterom.

Tražim po oglasima, na internetu - svi majstori zauzeti. I to "obični" majstori, a tek restaurateri - od njih ni traga ni glasa. U silnom traganju, pitam i okruženje, komšiluk, ali pomoći nema - u zemlji Srbiji baš je tada nastala nestašica majstora.

Jednog jutra dok sam sam kupovao novine, uočim oglas na banderi: Majstor stolar, restauracija nameštaja i stolarije. Aha! Reče RESTAURACIJA mi je odmah upala u oči i ne oklevajući okrećem broj napisan na ceduljici prilepljenoj na banderu.

- Dobar dan. Video sam vaš oglas... treba mi majstor restaurator ili kako se već kaže...
Sigurni glas sa druge strane, bez ustručavanja, kaže:
- Imali ste sreće, upravo razgovarate sa najboljim. Kako mogu pomoći?

U kratkim crtama opišem problem, prozore stare 45 godina, vraćanje u život, veštačko disanje, očuvanje prirode i tako to... i dobijem vrlo samopouzdan odgovor:
- Gospodine, vaši prozori su sitnica koju ću sa lakoćom da odradim da traju još 45 godina. Pa ja sam radio restauraciju komode Marije Terezije a to je mnogo pipaviji posao.

Pomen vremena Marije Terezije me u momentu ubedi da se radi o originalnom restaurateru čim poznaje i istorijske periode a to što se oglašava na banderi... ma... svi ti talentovani majstori gotovo umetnici, su obično i malo ekcentrični pa nije ništa čudno. Ugovorim vreme kada će svratiti i pogledati posao.

I zaista, u ugovoreno vreme dolazi moj "majstor sa bandere" sigurnim, gotovo prezrivim pogledom pogleda prozore i kaže: ma ovo je sitnica... ja ću ovo za 5 dana... neće se razlikovati od potpuno novih... a cena... ma lako ćemo. I onda klasična priča, sednemo da se dogovorimo... majstor ima odličan cug (što mu samo daje na težini... jer kakav bi to majstor bio da inspiraciju ne potraži u žestokoj kapljici). Stigosmo do cene.
- Vidite, cene novih prozora su toliko i toliko a ja... ja ću tražiti samo polovinu i još moj materijal. Simpatični ste mi, šta ću, padam na dobre ljude.

Ok. Polovina cene novih prozora... pa... dobro... više je nego što smo mislili ali dobijamo nove prozore za 50% para pa njegov materijal... I tako, sklopimo posao.

Dogovorenog datuma, eto majstora u radnoj opremi - doduše bez nekih sitnica znate ono četke, merdevine,... kaže računao je da ćemo mi imati pa da ne vuče. Dobro, imamo. I onda, kada smo nabavili sve što treba, ok... ajde sada da me odbacite do te i te farbare da kupim boje. Dobro... treba pomoći majstoru, nije to lako vući... Odemo do farbare, majstor insistira da ostanemo napolju, jer boje koje naručuje su deo restauraterske tajne. Naravno, razumemo ga potpuno. Brzo se vraća sa kanticama bez oznaka, vraćamo se kući i majstor se baca na posao.

- Majstore zar nije trebalo prvo da skinete farbu?
- A ne... kod restauracije jako je bitno da stara farba ostane gde jeste a ova nova specijalna će sve to pokriti. Ma kažem vam, pravim nov prozor od starog.

Dobro. Puštamo majstora da radi i doturamo mu samo kafu i konzerve piva. I, naravno, doručak, ručak a da se ne lažemo i večeru. I zaista, za osam dana (dobro, sad... tri dana više... bože moj) završio je farbanje prozora.

Gledamo.. tja... liči na samo premazane stare prozore ali majstor kaže da je proces prihvatanja boje duži i da će trajati par nedelja, a da garantuje da narednih deset godina neće imati ni jednu ogrebotinu niti bilo kakvo oštećenje od vremena. Isplatimo čoveka i ostanemo sa novim-starim prozorima.

Dve godine kasnije tj. leto 2016...

Eto nas u sadašnjosti. Gledam naše restaurisane prozore. Gledam i pitam se da li da potegnem garanciju, doduše usmenu, koju je "majstor sa bandere" izrekao da će svaku ogrebotinu da dotera ukoliko se pojavi narednih godina.

"Uspešno" odrađena restauracija prozora - dve godine kasnije... 

E sada, ogrebotina baš i nema... više su to rupe od otpalog gita i farbe (da, one specijalne farbe čiju formulu niko ne sme da zna). Inače, staklo i ne lupa baš mnogo ... samo kada duva vetar. A i farba se puno ne raznosi po kući ipak su to vidljive bele fleke pa se lako uoče i pokupe.

Sve u svemu, moja žena se ohladila što se tiče restauracijskih radova, ekologije i pljuvanja po PVC stolariji (ranije je bilo: u moju kuću plastika? Ne, nikada!).

A ja? Ja sam tek sada zainteresovan za restaurisanje... upravo tražim dobrog pshioterapeuta da me resetuje i restaurira živce pogubljene u slučaju "majstor sa bandere". Znate li nekoga? Ili da zađem ponovo po banderama...

Ljubitelj restauracije