Iskustvo jednog štediše sa PVC prozorima

Znate, ja sam štediša. Ne, nisam osoba bez para već onaj teži slučaj - osoba koja ima pristojnu količinu novca ali joj je teško da dublje  zavuče ruku u džep. Nemam pojma zašto sam takav - ne ličim po tom pitanju ni na jednog pretka, što me navodi na mogućnost da možda i nisam deo ove moje porodice, već da sam pronađen na železničkoj stanici, u korpi sa tradicionalnim pirotskim motivima. Razumeli sta šta hoću da kažem.

Dakle, sve moje odluke oko kupovine vrte se oko cene. A opet bih da imam kvalitetne stvari. Ili bar da liče na kvalitetne. To je razlog zašto često svraćam na buvlju pijacu. I nosim markiranu obuću renomiranih proizvođača... nosim i nosim i nosim - čitava dva meseca dok se ne raspadne posle prve kiše. Posledice tipa smrad nogu od nekvalitente gume i plastike su kolataralna šteta - čovek ipak treba da istrpi nešto zbog mode... i nešto više para što će mu ostati u džepu.

Slučaj: Crevo za tuš

Pre par godina sam u februaru kupio crevo za tuš od 180 dinara. Bilo je još jedno od 400 dinara za koje je prodavac tvrdio da je daleko kvalitetnije. Ha! Prodaje mi priču - crevo kao i svako crevo - prolazi voda i to je to... U maju sam ipak morao da odem po ono skuplje jer mi je moj februarski izbor napravio poplavu u kupatilu - za vreme tuširanja, crevo je jednostavno puklo i dok sam se snašao - vode je bilo svuda: i po zidovima i vratima i mašini za veš...

Slučaj: Izbor stolarije

Ipak, najgore iskustvo sa mojim odnosom prema novcu je bilo kada sam kupovao prozore i vrata za stan. Prošlo 40 godina, raspala se stolarija i... hteo ne hteo - morao sam nešto da uradim. Gledam kataloge, listam brošure, čitam svašta nešto po internetu... i naravno, odlučim se za onu najpovoljniju. Čuj, pet komora, šest komora... sve su to smislili samo da otimaju pare. Prozor kao prozor, šta tu ima - otvoriš ga zatvoriš i od njega dosta a i meni dovoljno. Kupujem neku jeftinu PVC stolariju: jedna vrata i dva prozora... čisto da opipam teren - pa dogodine, ako padnu cene, da kupim i ostatak. U katalogu sve piše: super, extra, deluxe za male pare. Ma milina.

Došla ekipica, malo podgrejana (znate ono stanje kada po letnjem danu preterate sa pivom), pitaju koliko i gde... Ja pokažem i oni se bace na posao. Momci to odrade kako odrade, daju mi papire, garanciju na 100 godina i tako se mi u zdravlju rastanemo.

A onda je došla jesen...

Dođe jesen, vidim nešto vuče promaja... a i neka voda curi niz staklo. Tražim garantni list, zovem i pitam u čemu je štos. Ljubazna curica sa druge strane kaže: samo vi često provetravajte da se ne stvara kondenz a za fino štelovanje doći će čovek. I zaista, došao čovek i sam već fino naštelovan kod prethodnih klijenata sa reklamacijama. Našteluje prozore a i sebe još došteluje sa par kleka. I zaista, nema više duvanja kroz prozore, ja vetrim li vetrim mada mi nije drago sve mi misli lete na račun za grejanje.

Kondenzacija stakla PVC prozora - voda se sliva niz zid :(

A kada je došla zima...

I tako je bilo sve početka zime... A onda sa prvim mrazevima - kada sam shvatio da će mi lufitranje pojesti mesečni budžet za grejanje: počinje epopeja sa ledenim zidovima! Naima, noću se hvatalo toliko kondenza da je voda curila i ceo zid mi je bio vlažan! Opet zovem curicu - kažem takva i takva stvar, dolazite, spasavajte, nije mi hladno u stanu a ovo curi li curi i još i buđ kreće. Curica objašnjava da verovatno oni koji su radili iza njihovih majstora na zaziđivanju nisu dobro odradili posao. Ali, zavapio sam ja, sve su to radili vaši ljudi, vrsni stručnjaci kako ih nazivate u katalogu. Onda ne grejete dovoljno - bio je spreman odgovor curice. Rekoh da je 20 stepeni i da nikada nisam imao ovakav problem sa starim prozorima. I to ju je pokolebalo - obećala je da će poslati nekoga da vidi situaciju u narednih par dana.

Buđ napada PVC prozor!?

Tužan obrt situacije

I tako ja i žena brišemo vodu svaki dan, brišemo buđ, lepimo parčiće tapeta da se ne vide ružne fleke... i čekamo nekoga da reši situaciju. A tog nekoga nema... danima... pa nedeljama. Zovem broj za reklamacije - niko se ne javlja. Jedan dan. Dva dana. Nedelju dana. Drugi nedelje stvari već poprimaju jasan obris: moj uvek dobro obavešteni komšija kome sam se požalio na dotični problem i dotičnu firmu kaže mi da dotična firma više ne postoji, da su oni u stvari bili sastavljeni sa konca i konopca, da su prodavali jeftinu stolariju dok su mogli, onda razdelili pare, ugasili firmu i... svako svojim putem.
- A moji prozori i vrata? A mojih 100 godina garancije? - zavapio sam.
- Sa time možeš da se slikaš... ili eventualno brišeš prozore dok ne dođe proleće. - bio je vickast moj komšija.

Kalkulacija

Sav pokunjen, vratio sam se kući i napravio kalkulaciju: inicijalno sam uštedeo 200 evra ali dobio vlažne zidove, pa buđ, pa potopljen laminat pa... tu sam prestao da kalkulišem... i nastavio da vetrim i brišem i ribam i zamazujem i razmazujem... i čekam proleće.

Leto 2016

I tako, evo leta, evo ponovo sezone radova na prozorima i vratima. Gledam, razgovaram, raspitujem se u vezi PVC stolarije. Ona zmija koju sam imao u džepu i koja me je sprečavala da dublje posegnem u isti - izgleda da je pobegla. Ne nasedam više na bombastična obećanja, zavijena u celofan već temeljno proveravam reputaciju potencionalnog izvođača radova. Jer, ima iskustava koja zaista čovek ne želi da ponovo doživi. Ovog puta kvalitet i sigurnost stolarije kao i dobre reference su ono što tražim, a cena mi je u drugom planu.

Živeli i srećno u potrazi za dobrim majstorima i dobrom stolarijom!